EVROPSKA UNIJA
Počeci integracionih procesa u Evropi datiraju još iz vremena formiranja zemalja Beneluksa 1944. godine i prve Ekonimske zajednice za ugalj i čelik (Pariz), Ugovora o formiranju EEZ (Rim), do formiranja EU (Mastriht) i proširenja na EU 25. Sada se postavljaju nove vizije proširenja EU sa dilemom gde su granice Evrope. Od Ugovora u Rimu 1957. godine, pa preko prvih politickih konflikata i formiranja tada potpuno nove ekonomske grupacije EFTA, proširenja su usledila u godinama 1972, 1980, 1986, 1995, 2004, 2007 i 2013 (ulaskom Hrvatske 1. jula). Sadašnji kandidati su Turska, Makedonija, Crna Gora i Srbija. Potencijalni kandidati su ostale zemlje Balkana. Nakon toga slede pregovori sa zemljama Mediterana.
Ostvarujući jedinstveno tržište, ekonomsku i monetarnu uniju i primenom zajedničke politike, Evropa promoviše:
1) Harmonizovani, izbalansirani i održivi razvoj privrednih aktivnosti
2) Visok nivo zaposlenosti i socijalne zaštite
3) Jednakost muškaraca i žena
4) Održivi rast bez inflacije
5) Visok stepen konkurencije i konvergencije privrednih aktivnosti
6) Visok nivo zaštite i unapređenja kvaliteta zaštite životne sredine
7) Rast životnog standarda i kvaliteta života
8) Privredno i socijalno jedinstvo, kao i solidarnost medu zemljama članicama.
Zajednička politika ce se sprovoditi u sledećim oblastima:
| 1) Zajednička trgovinska politika |
7) Transevropska mreža |
| 2) Carinska saradnja |
8) Industrija |
| 3) Socijalna politika i obrazovanje |
9) Ekonomska i socijalna kohezija |
| 4) Kultura |
10) Istraživački i tehnološki razvoj |
| 5) Zdravstvo |
11) Zaštita životne sredine |
| 6) Zastita potrošača |
12) Saradnja u sveukupnom razvoju |
GRČKA PREDSEDAVA EU OD 1. JANUARA 2014. GODINE
Prioriteti grčkog predsedavanja su ekonomski rast, bankarska unija i socijalna jednakost. Izlazak iz ekonomske krize je na pomolu, a primeri za to su Irska i Portugalija.
U petom po redu predsedavanju EU, od prijema 1981. godine, Grčka namerava da organizuje 14 ministarskih sastanaka i još 120 različitih skupova.
Početak je obeležila, između ostalog, prva međuvladina konferencija kao zvanično otvaranje pristupnih pregovora Srbije 21. januara, a kraj šestomesečnog predsedavanja obeležiće izbori za Evropski parlament.
Time se zatvara krug započet tokom grčkog predsedavanja 2003. godine, uz obećanje da će sve zapadnobalkanske zemlje, kad ispune uslove, postati članice Evropske unije.
LIBERALIZACIJA TRGOVINE SA EU U 2014. GODINI
SSP STUPIO NA SNAGU 1. SEPTEMBRA 2013. GODINE
PREGOVORI O ČLANSTVU U EU
NOVI DOKUMENT USKLAĐIVANJA DOMAĆEG ZAKONODAVSTA SA PRAVOM EU
KAKO OBEZBEDITI POVLAŠĆEN IZVOZ U EU
PITANJA I ODGOVORI O EU ZA POLJOPRIVREDNIKE
CEFTA SPORAZUM
Proces liberalizacije tržišta regiona Jugoistočne Evrope započeo je 2001. godine potpisivanjem Memoranduma o liberalizaciji i olakšicama u trgovini u Briselu, pod okriljem Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope i time je otvoren proces pregovora koji su vodili zaključivanju mreže od 32 sporazuma o međusobnoj liberalizaciji trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima koja je uspostavljena između zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope, odnosno Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Srbije i Crne Gore.
Ulaskom Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju 1. januara 2007. godine, Sporazum CEFTA 2006 je obuhvatio Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Srbiju i Crnu Goru, koji je potpisan 19. decembra 2006. godine. Sve zemlje su ga ratifikovale i primenjuje se i danas.
Sporazum omogućava širenje tržišta za sve proizvode, ali i trgovinu pod istim uslovima za sve proizvođače, proširuje i modernizuje domen slobodne trgovine, otvara veće tržište za trgovinu i investicije i stvara institucije nadležne da upravljaju u ovoj oblasti. Sporazumom je predviđena liberalizacija javnih nabavki i privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom, povlašćenom tretmanu.
Za razliku od bilateralnih sporazuma, na osnovu kojih se primenjivala samo bilateralna kumulacija porekla robe, CEFTA omogućava dijagonalnu kumulaciju, odnosno kumuliranje porekla robe više zemalja u regionu koja će imati status domaćeg porekla.
CEFTA 2006 sporazumom poboljšan je mehanizam za rešavanje sporova do kojih može doći u toku primene sporazuma što predstavlja novi kvalitet i faktor veće sigurnosti liberalizacije u regionu.
DODATNI PROTOKOL UZ SPORAZUM CEFTA 2006
RAZMENA REGION - CEFTA U 2011. GODINI
PERSPEKTIVE EKONOMSKE SARADNJE U CEFTA REGIONU
EFTA
Evropsko udruženje slobodne trgovine (EFTA) - osnovano je 1960. godine Stokholmskom konvencijom. Zemlje osnivači su bile Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švedska, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo, a naknadno su im se priključili Island i Finska. EFTA danas broji četiri članice: Republika Island, Kneževina Lihtenštajn, Kraljevina Norveška i Švajcarska Konfederacija. Ostale članice su napustile EFTA po pristupanju Evropskoj Uniji.
EFTA predstavlja tržište od potencijalnih 13 miliona potrošača. U poređenju sa ostalim zemljama OECD, EFTA zemlje imaju veoma nisku stopu nezaposlenosti, tradicionalno su otvorene za međunarodnu trgovinu, zauzimaju jedanaesto mesto u svetu u trgovini robama i peto mesto u pružanju komercijalnih usluga (posmatrajući EU kao jedno tržište), veliku kupovnu moć, održavaju konstantnu konkurentnost među dvadeset najkonkurentnijih privreda sveta.
Zemljama EFTA-e Evropska Unija je najveći trgovinski partner. Uvoz iz EU čini 75%, a izvoz u EU 70%. EFTA je treći najveći partner EU, pre Japana i Ruske Federacije, a na drugom mestu u trgovini uslugama, posle SAD, a pre Japana, Ruske Federacije i Kine.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZEMALJA EFTA
SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I DRŽAVA EFTA
Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 6/2010), potpisan je 17. decembra 2009. godine u Ženevi, a počeo je sa primenom u trgovini sa Švajcarskom Konfederacijom i Kneževinom Lihtenštajn od 1. oktobra 2010. godine i sa Kraljevinom Norveškom od 1. juna 2011. godine.
Na kraju, Island je ratifikovao i obavestio EFTA sekretarijat i Republiku Srbiju da je završio ratifikaciju 20. jula 2011. godine. Shodno tome, stekli su se uslovi za primenu Sporazuma sa Islandom od 1. oktobra 2011. godine.
LIBERALIZACIJA INDUSTRIJSKIH PROIZVODA PO SPORAZUMU EFTA
UVOZNE DAŽBINE NA ROBU IZ EFTA U 2012. godini
CARINSKA UNIJA RUSKE FEDERACIJE, BELORUSIJE I KAZAHSTANA
Ruska Federacija, Republika Belorusija i Republika Kazahstan formirali su Carinsku Uniju, koja funkcioniše u okviru Evroazijske ekonomske zajednice (EvrAzeS).
Carinska Unija predstavlja oblik ekonomske i privredne integracije, koji predviđa zamenu carinske teritorije zemalja članica, zajedničkom carinskom teritorijom, u okviru koje funkcioniše:
- zajednička carinska tarifa,
- zajednička spoljnotrgovinska politika prema trećim zemljama,
- zajednička pravila carinskog regulisanja i
- zajednički nadnacionalni organ, koji određuje zajedničku spoljnu trgovinu i donosi odluke u vezi sa procesom funkcionisanja Carinske Unije.
U skladu sa Odlukom Međudržavnog saveta Evroazijske ekonomske zajednice i Odlukom Komisije Carinske Unije, od 1. januara 2010. godine stupila je na snagu Jedinstvena carinska tarifa Carinske Unije Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana, kao i Protokol o jedinstvenom sistemu carinskih preferencijala unije. U julu 2010. na teritoriji zemalja-članica stupio je na snagu Carinski kodeks ove unije i faktički je stvoren zajednički carinski prostor.
Carinska Unija je u 2011. godini ostvarila povećanje trgovine između njene tri članice za 30% uprkos tekućoj ekonomskoj krizi na Zapadu. Takodje, u novembru 2011. objavljen je prelazak na novu etapu integracionog procesa, na Jedinstveni ekonomski prostor (CES).
Carinska Unija je deo mnogo ambicioznijeg projekta u Moskvi pod nazivom Evroazijska unija (EAU), kojim Ruska Federacija namerava da intenzivira ekonomsku integraciju na području bivšeg Sovjetskog saveza, sa mogućnošću proširenja i na zemlje ASEAN-a.
U trgovini između Srbije i zemalja članica Carinske Unije, uvedena je mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe, gde su kao strane učesnice u kumulaciji porekla robe predviđene Srbija, Ruska Federacija, Belorusija i Kazahstan.
Odluka komisije carinske unije
Od 17. juna 2012. godine stupila je na snagu Odluka o uvođenju obaveznog preliminarnog informisanja o robi koja se uvozi na područje Carinske Unije Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana.
Komisija Carinske unije donela je 09.12.2011.g. odluku br. 899 "O uvodjenju obaveznog preliminarnog informisanja o robi koja se autotransportom uvozi na carinski prostor Carinske unije". Odluka je stupila na snagu 17.06.2012.g. Ocekuje se da ce novi propisi omoguciti optimizaciju carinskih operacija, pre svega, na granicnim prelazima, kao i da ce se postupci pri carinskoj kontroli obavljati efikasnije.
RUSKA FEDERACIJA - Osnovni pokazateli
Karakteristike privrede Ruske Federacije
Trgovinska razmena Ruske Federacije i Regiona
Sporazum o slobodnoj trgovini
Sporazum o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije ("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 1/2001 i "Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 105/2009), potpisan je 28. avgusta 2000. godine, u primeni je od 9. maja 2001. godine.
Sporazum je imao jednu izmenu 2009. godine i liberalizacija stopa carine je sprovedena kroz Protokol o izuzecima iz režima slobodne trgovine uz Sporazum, koji je potpisan 3. aprila 2009. godine i od tada se privremeno primenjivao.
Novi Protokol o izuzećima iz režima slobodne trgovine uz Sporazum potpisan je 22. jula 2011. godine.
IZUZEĆA IZ REŽIMA SLOBODNE TRGOVINE SA RUSKOM FEDERACIJOM
BELORUSIJA - Osnovni pokazatelji
Državno uredjenje – Republika
Glavni grad: Minsk - oko 2 miliona stanovnika.
Geografski položaj; Površina 207.600 km2, ravničarska zemlja sa dosta močvara (najviši vrh 346m), sa jezerima, močvarama i šumama u slivovima reka Dnjepra, Njemena i Zapadne Dvine.
Klima umereno kontinentalna.
Graniči se sa Letonijom i Litvanijom na severu, Poljskom na zapadu, Rusijom na istoku i Ukrajinom na jugu.
Stanovništvo: 9,7 miliona stanovnika, od toga radno sposobnog stanovništva ima 4,3 miliona.
Nacionalni sastav stanovništva: Belorusi 81,2%, Rusi 11,4%, Poljaci 3,9%, Ukrajinci 2,4%, ostali 1,1%.
Verski sastav stanovništva: pravoslavci 80%, 20% ostali (katolici, protestanti, jevreji, romi i muslimani). Zvanični jezici su beloruski i ruski.
BDP: 59,3 mlrd. dol USD (2011)
Spoljnotrgovinska razmena: 86,0 mlrd. dol USD (2011)
Vrednost izvoza: 40,3 mlrd. dol USD (2011)
Vrednost uvoza: 45,7 mlrd. dol USD (2011)
Spoljnotrgovinska razmena privrede Regiona sa Belorusijom u 2011. GODINI
U 2011. godini ukupan obim spoljnotrgovinske razmene privrede Šumadijskog i Pomoravskog okruga sa Belorusijom iznosio je $ 10,8 miliona, od čega izvoz $ 2,3 miliona, dok je uvoz $ 8,5 miliona. Rezultati su nešto nepovoljniji u odnosu na 2010. godinu, kada je došlo do intenzivnije saradnje u odnosu na ranije godine. Izvoz je opao za 10%, dok je uvoz povećan tri puta.
Privredno društvo "Vulović Transport" iz Kragujevca je nosilac spoljnotrgovinskih aktivnosti i saradnje sa Belorusijom. Naime, u saradnji sa firmom MAZ iz Belorusije, proizvode se gradski niskopodni autobusi sa pogonom na prirodni gas. Proizvodnja ekoloških, odnosno niskopodnih autobusa sa pogonom na prirodni gas započeta je radi očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi u zagađenim urbanim sredinama.
Saradnja se takođe odvija u okviru kablovskog spojnog pribora, metalnih stubova i kontejnera za čvrste materijale, a otpočeo je izvoz nameštaja, gumenih proizvoda i lanaca.
Najveći uvoznik Vulović Transport (motorna vozila i delovi), a izvoznik Forma Ideale (nameštaj). Manji izvoz ostvaruju još 2 firme: Gomma Line (gumeni profili) i Stublina Aranđelovac (brave).
Slobodna trgovina sa Republikom Belorusijom - primena Protokola od 15. avgusta 2011. godine
KAZAHSTAN
Republika Kazahstan je deveta najveća zemlja na svetu ali i najveća među zemljama koje nemaju izlaz na more. Smeštena je u centralnoj Aziji, međutim deo zapadno od reke Ural teritorijalno pripada Evropi.
Kazahstan je ekonomski i politički stabilna zemlja sa odličnim rezultatima rasta i dobrom perspektivom za budući rast. Ova zemlja nudi otvoreno tržište i dobre uslove poslovanja za sve kompanije.
Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kazahstana potpisan je 7. oktobra 2010. godine i primenjuje se od 1. januara 2011. godine. Sporazum je zaključen radi unapređenja i produbljivanja uzajamne trgovinsko-ekonomske saradnje.
Proizvodi koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine prilikom izvoza iz Srbije na carinsku teritoriju Kazahstana su: meso, sir, beli šećer, cigarete, penušavo vino, nedenaturisan etil-alkohol, pneumatske gume, tkanine od pamuka, kompresori za rashladne uređaje, motorna vozila.
Proizvodi koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine prilikom uvoza na carinsku teritoriju Srbije iz Kazahstana su: sir, beli šećer, cigarete, nedenaturisan etil-alkohol, pneumatske gume, šleperi, traktori, motorna vozila.
IZUZEĆA IZ REŽIMA SLOBODNE TRGOVINE SA KAZAHSTANOM
TURSKA
Turska je zemlja koja spaja dva kontinenta, Evropu i Aziju. Ukupan broj stanovnika je oko 70 miliona, od kojih je više od 99% muslimanske veroispovesti. Glavni grad je Ankara. Najveći deo (oko 60%) društvenog bruto proizvoda Turske dolazi iz sektora usluga, sa turizmom kao vodećom granom u novije vreme, dok su ostali izvori industrija i poljoprivreda. Turska, čija površina je 779.452 kilometara kvadratnih, nalazi se među 10 najvećih ekonomija u svetu. Tržište je nezasićeno u skoro svim oblastima, počev od robe široke potrošnje do visokotehnoloških proizvoda.
Turska ekonomija je dinamična mešavina modernih i tradicionalnih industrija sa jakim privatnim sektorom koji neprekidno raste. Geografski položaj Turske nudi odličnu bazu za mnoge ekonomske aktivnosti i predstavlja moćno kulturno i političko žarište. Takvo atraktivno poslovno okruženje pruža mnoge prednosti i potencijalne mogućnosti za poslovanje u ovom delu sveta.
Geografski položaj Turske opredelio je njenu strategiju ka razvijanju političkih i ekonomskih odnosa sa zapadnom i istočnom Evropom, zemljama Mediteranskog, Crnomorskog i Kaspijskog regiona, kao i zemljama Bliskog i Srednjeg Istoka. U sklopu takve politike i pitanje liberalizacije trgovine Turske sa svetom išlo je u više pravaca, tako da Turska ima veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini, uz tendenciju proširenja mreže slobodne trgovine i na azijsko - pacifički region.
Evropska unija ima poseban značaj za Tursku. Još od 1995. godine Turska je u carinskoj uniji sa EU, a status kandidata stekla je 1999. godine.
U sistemu tako umrežene preferencijalne trgovine veoma je značajno što je i Srbija potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom. Sporazum je potpisan na Ekonomskom samitu u Istanbulu, 1. juna 2009. godine, a počeo je sa primenom 1. septembra 2010. godine.
SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SRBIJE SA TURSKOM
PRIMENA SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI SA TURSKOM U 2014. GODINI
PRESTALE POVLASTICE ZA IZVOZ U SAD
Opšti sistem preferencijala, po kome su naši proizvodi imali povlašćen status na američkom tržištu, istekao je 31. jula 2013. godine.
Bescarinski izvoz je bio omogućen za oko 4.650 proizvoda, uz uslov da su proizvedeni u Srbiji i da je vrednost uloženog materijala nesrpskog porekla manja od 35% vrednosti proizvoda.
Proizvodi koji su se do 31. jula ove godine izvozili u SAD bez ili uz minimalne carine, trenutno se izvoze uz plaćanje uobičajene carinske stope.
Očekuje se reaktiviranje Opšte šeme preferencijala za oko 140 zemalja, među kojima je i Srbija. Takođe, postoji mogućnost da Kongres SAD odobri retroaktivnu isplatu za sva potraživanja u razlikama carinskih stopa svojim uvoznicima koji uvoze robu iz zemalja na listi GSP preferencijala.
POVLAŠĆEN IZVOZ IZ REPUBLIKE SRBIJE U AUSTRALIJU
Od 1. marta 2012. godine, izvoz robe iz Republike Srbije u Australiju podleže nižim carinskim opterećenjima po osnovu dobijanja statusa zemlje u razvoju koji su australijske vlasti dodelile Republici Srbiji.
Više informacija o uslovima za izvoz i visini carinskih stopa po konkretnim tarifnim oznakama može se saznati na veb sajtu carine Australije: www.customs.gov.au.
Inače, Australija ima niske stope carina. Navedeni preferencijalni status obezbediće snižavanja do 10% u odnosu na primenjene carine Australije. Na primer, carina na uvoz šljivovice iz Srbije je niža za oko 2%, a izvoz slatkih biskvita je sada oslobođen carine koja inače iznosi 5%.
SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA I NJENI GLAVNI PRINCIPI
Svetska trgovinska organizacija (STO) je telo koje se brine da se u zemljama-članicama smanjuje carinska zaštita i eliminišu necarinske barijere, uz inisistiranje na sveobuhvatnoj liberalizaciji trgovine.
Principi kojih treba da se pridržava zemlja-članica STO u razmeni robe i usluga:
- Smanjenje stepena zaštite,
- Ne-diskriminacija (nacionalni tretman, status najpovlašćenije nacije)
- Transparentnost
- Jačanje konkurencije
Smanjenje trgovinskih barijera Liberalizacija trgovine najpre podrazumeva smanjenje trgovinskih barijera. Ovaj proces se sastoji iz dva dela.
Prvi deo podrazumeva uklanjanje necarinskih barijera u trgovini (kvote, prelevmani, određivanje minimalnih uvoznih cena, diskreciono izdavanje dozvola, dobrovoljno ograničavanje izvoza, diskriminatorne necarinske mere u javnim nabavkama i slične mere na granici, osim carina).
Naredni korak kod liberalizacije je smanjenje carinskih stopa. Smanjuju se sve carinske stope, uključujući i carinske ekvivalente necarinskih barijera. Stepen smanjenja se određuje tokom pregovora između zemlje kandidata i zemalja-članica STO.
Ne-diskriminacija i nacionalni tretman Uvezeni proizvod treba da ima isti tretman kao bilo koji domaći proizvod.
Sporazumi STO zahtevaju od zemalja članica da se svim ostalim članicama STO obezbedi tretman najpovlašćenije nacije (eng. MFN, Most Favoured Nation). To znači da, ako neka zemlja snizi carinske stope bilo kojoj drugoj zemlji, moraće isto to da garantuje svim ostalim članicama STO.
Nacionalni tretman i odredbe MFN garantuju da će strana i domaća roba u svim zemljama članicama imati isti tretman.
Transparentost i predvidljive strategije Transparentne procedure i pravila znače da svi učesnici na tržištu znaju šta se od njih očekuje.
Dosledno sprovođenje zakona, naročito u oblasti prava intelektualne svojine, ključno je za pospešivanje konkuretnosti na domaćem tržištu. Ekonomska politika mora da se zasniva na podršci dugoročne strategije proizvođača.
Podsticanje konkurencije Pre nego što se dozvoli konkurencija uvoznih proizvoda, proizvođači moraju da sagledaju sopstvene mogućnosti.
Nezaobilazan i ključni zadatak države jeste da kreira tržišni ambijent, da ispravi manjkavosti tržišta (monopoli, itd) i da obezbedi vladavinu zakona, tj. da reformiše pravosudni sistem i kreira konkurentni privredni ambijent.
ZAVRŠNA FAZA U PROCESU PRISTUPANJA SRBIJE U STO
SRBIJA I LIBERALIZACIJA TRGOVINE U OKVIRU STO
PREFERENCIJALNA TRGOVINA
DIJAGONALNA KUMULACIJA POREKLA IZMEĐU EU, ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA I TURSKE
Evropska komisija je u Službenom listu EU serije C (2012/C 154/07) od 31. maja 2012. godine, objavila novo obaveštenje sa izmenjenim datumima početka primene protokola o poreklu robe koji omogućavaju dijagonalnu kumulaciju porekla između Evropske unije, zemalja zapadnog Balkana uključenih u Proces stabilizacije i pridruživanja EU i Turske. Novina se odnosi na Republiku Hrvatsku i Republiku Tursku koje, počev od 1. maja 2012. godine, mogu da primenjuju kumulaciju, kako međusobno, tako i sa svim ostalim navedenim zemljama.
Kumulacija sa Turskom je ograničena na proizvode koji nisu poljoprivredni (1-24 Glava HS i industrijski koji se smatraju poljoprivrednim proizvodima prema WTO) i proizvode koji nisu ugalj i čelik. Takođe proizvodi sa visokim sadržajem šećera iz Priloga V Protokola o poreklu iz Sporazuma sa Republikom Turskom i Prelaznog trgovinskog Sporazuma, isključeni su iz kumulacije definisane odredbama čl. 3. i 4. Protokola o poreklu.
Kao članica CEFTA-e, Moldavija nije uključena u Proces stabilizacije i pridruživanja, tako da ne može biti uključena u ovaj sistem kumulacije porekla. To se isto odnosi i na UNMIK/Kosovo, koji u vreme važenja Rezolucije 1244 nema zaključen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
PRILOG
DIJAGONALNA KUMULACIJA POREKLA IZMEĐU CEFTA I EFTA
Posredstvom CEFTA Sekretarijata, ugovorne strane ovih sporazuma, dogovorile su se da od 1. januara 2012. godine otpočne primena dijagonalne kumulacije porekla između država EFTA i Srbije, Makedonije, Albanije i Hrvatske (CEFTA).
Sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj Uniji koje primenjuju zemlje Zapadnog Balkana, kao i Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Turskom, nisu obuhvaćene države EFTA kao potencijalni partneri za kumulaciju porekla robe, tako da dijagonalna kumulacija porekla EU-Turska-zemlje Zapadnog Balkana-države EFTA nije moguća zbog odsustva identičnih pravila o poreklu robe.
PRILOG
DIJAGONALNA KUMULACIJA POREKLA SA CARINSKOM UNIJOM
Pravilima o poreklu propisana je kumulacija porekla prema kojoj proizvod može steći srpsko poreklo ukoliko je proizveden u Srbiji; sadrži materijale poreklom iz zemalja članica Carinske unije (Ruska Federacija, Republika Belorusija i Republika Kazahstan) i Republike Srbije; vrednost materijala stranog porekla nije veća od 50% cene proizvoda na paritetu franko fabrika; proizvodne operacije izvršene u Srbiji veće su od postupaka navedenih u članu 6. Pravila o poreklu (nedovoljni postupci). Na taj način, a bez obzira na bilateralne ugovorne odnose koje Srbija ima sa zemljama članicama Carinske unije Rusija-Belorusija-Kazahstan, omogućena je kumulacija porekla sa materijalima država - članica Carinskog saveza u procesu proizvodnje izvoznog proizvoda u Srbiji.
RASPIS
OBRAZAC
DIJAGONALNA KUMULACIJA POREKLA SA TURSKOM
Proizvodi će se smatrati proizvodima poreklom iz Srbije ukoliko su tu dobijeni, a sadrže materijale poreklom iz Turske, iz Srbije ili bilo koje druge zemlje ili teritorije koja je uključena ili povezana u Proces stabilizacije i pridruživanja sa Evropskom Unijom ili sadrže materijale poreklom iz Zajednice na koje se primenjuje Odluka Veća za udruživanje Evropske zajednice i Turske, pod uslovom da su u Srbiji bili predmet obrade ili prerade.
Ukoliko obrada ili prerada izvršena u Srbiji ne premašuje postupke navedene u članu 7.Protokola II, dobijeni proizvod smatraće se proizvodom poreklom iz Srbije samo ukoliko je dodata vrednost veća od vrednosti korišćenih materijala sa poreklom iz bilo koje navedene zemlje ili teritorije. Ukoliko to nije slučaj, dobijeni proizvod smatraće se proizvodom sa poreklom one zemlje ili teritorije čiji materijal sa poreklom, korišćen u proizvodnji u Srbiji, učestvuje sa najvećom vrednošću. Proizvodi poreklom iz jedne zemlje ili teritorije, koji u Srbiji nisu bili predmet nikakve obrade ili prerade, zadržavaju svoje poreklo ukoliko se izvoze u neku od tih zemalja ili teritorija.
Kumulacija se ne primenjuje na proizvode obuhvaćene Prilogom V Protokola o poreklu iz Sporazuma sa Republikom Turskom (poljoprivredni proizvodi, proizvodi koji predstavljaju ugalj i čelik i proizvodi sa visokim sadržajem šećera).
IZJAVA DOBAVLJAČA O PREFERENCIJALNOM POREKLU ROBE
Uredbom Evropske unije propisane su procedure za izdavanje certifikata EUR.1, izdavanje izjave o poreklu na fakturi, izjave o poreklu ovlašćenog izvoznika na osnovu odredbi o preferencijalnoj trgovini između EU i drugih zemalja. Propisan je i način izdavanja kratkoročne i dugoročne izjave dobavljača za proizvode koji imaju status preferencijalnog porekla.
Obzirom da je naša zemlja tek u pregovorima o pristupanju zoni slobodne trgovine sa zemljama koje primenjuju Pan-Euro-Med pravila o poreklu robe, izjave dobavljača o poreklu robe koje bi se dostavile prilikom uvoznog carinjenja robe u Srbiju, bez obzira na činjenicu što su izdate od strane dobavljača, koji je registrovan u Evropskoj Uniji, ne bi imale status dokaza o preferencijalnom poreklu robe.
Jer primena Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice i Srbije zasnovana je isključivo uz prilaganje propisanih dokaza o poreklu robe, i to:
- EUR.1 - čl. 16. do 20. Protokola 3 Sporazuma,
- Izjava o poreklu do 6.000 evra, član 22. Protokola 3 Sporazuma,
- Izjava o poreklu ovlašćenog izvoznika - član 23. Protokola 3 Sporazuma.
Kratkoročna i dugoročna izjava dobavljača, koje su propisane Aneksom I i Aneksom II Uredbe Evropske Unije, nisu propisane Sporazumom kao dokaz o preferencijalnom poreklu robe, tako da se po osnovu njih ne može primeniti preferencijalna carinska stopa prilikom uvoza u Republiku Srbiju. U ovom slučaju, roba ili repromaterijali se ne mogu koristiti ni u postupku kumulacije porekla robe.
Obzirom da su u toku pregovori o usklađivanju pravila o poreklu postojećih sporazuma i ulasku Srbije u Pan-Euro-Med zonu, naši privrednici mogu očekivati primenu pomenutih izjava dobavljača o poreklu robe kao dokumenata na osnovu kojih će se u doglednoj budućnosti ostvarivati preferencijalni tretman robe.
PAN-EVRO-MED PREFERENCIJALNA PRAVILA O POREKLU ROBE
Pored poznatih sporazuma o slobodnoj trgovini i preferencijalnog tretmana proizvoda u okviru njih, ide se korak dalje ka stvaranju Pan-Evro-Med zone i potpisivanju Regionalne konvencije o Pan–Evro-Mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe.
Ova Regionalna konvecija će obuhvatati članice EU, EFTA, učesnice Barselona procesa (gde su najvećim delom severnoafričke zemlje, Turska, Izrael), učesnice u procesu stabilizacije i pridruživanja, odnosno zemlje Zapadnog Balkana i Farska Ostrva. Tačnije, obuhvata EU i 22 zemlje i teritorije.
To će pojednostaviti trgovinu i olakšati bilateralnu, a posebno dijagonalnu kumulaciju porekla robe u okviru ove zone. Umesto dosadašnjih 60 bilateralnih protokola, preferencijalna trgovina će se urediti jedinstvenim aktom. To će doprineti rastu međusobne trgovine.
DOKUMENTA O POREKLU ROBE
EUR.1
Današnji izgled i način popunjavanja uverenja o poreklu robe EUR.1 propisan je kao sastavni deo pan-evropskih pravila o poreklu robe Uredbom Evropske komisije.
Procedura izdavanja uverenja o poreklu robe kod nas je propisana detaljnije Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom ("Sl. glasnik RS", br. 93/2010).
Uputstvo za štampanje, izgled uverenja o poreklu robe EUR.1 i zahteva za izdavanje uverenja EUR.1 su propisani u okviru odgovarajućih protokola o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje svih sporazuma o slobodnoj trgovini koje danas primenjuje Republika Srbija.
U zavisnosti od toga o kom sporazumu o slobodnoj trgovini je reč, objavljen je izgled uverenja o poreklu robe, i to u sledećim prilozima:
- PRILOG III uz PROTOKOL III Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 83/2008).
- PRILOG III uz PROTOKOL II Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 105/2009).
- PRILOG III uz ANEKS IV Sporazuma o izmeni i pristupanju sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi CEFTA 2006 ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 88/2007).
- PRILOZI IIIa i IIIb uz PROTOKOL B Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 6/2010). U prilogu IIIa je obrazac uverenja o poreklu robe EUR.1, a u prilogu IIIb je obrazac uverenja o poreklu robe EUR MED. Ovaj obrazac se može koristiti prilikom trgovine sa zemljama asocijacije slobodne trgovine EFTA, Republikom Makedonijom, Republikom Albanijom i Republikom Hrvatskom (objavljeno je Objašnjenjem Uprave carine od 28. decembra 2011. godine). On se ne može koristiti u trgovini sa EU i Republikom Turskom.
OSTALA DOKUMENTA O POREKLU ROBE
UVERENjE O POREKLU ROBE - Certificate of origin (Nepreferencijalno uverenje) izdaje se za izvoz u sve zemlje u kojima roba poreklom iz Srbije nema preferencijalni tretman. Na zahtev izvoznika, ovo uverenje može se izdati i za zemlje EU, CEFTA, Rusku Federaciju, Belorusiju, Kazahstan, Tursku i ostale zemlje u kojima je Srbija dobila preferencijale.
UVERENjE O ROBI KOJA SE IZVOZI NAKON POSTUPKA AKTIVNOG OPLEMENjIVANjA izdaje se na obrascu Certificate of origin (Nepreferencijalno uverenje), za robu koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja (a koja u tom postupku nije stekla status srpskog porekla), u koje se unosi podatak o izvršenom postupku aktivnog oplemenjivanja, stepenu dorade i poreklu robe iz treće zemlje.
UVERENjE O POREKLU ROBE ZA TEKSTIL I PROIZVODE OD TEKSTILA izdaje se na obrascu Certificate of origin (Textile products), za tekstil i proizvode od tekstila koji se izvoze u sve zemlje, na zahtev inostranog kupca.
UVERENjE O POREKLU ROBE IZ TREĆE ZEMLjE izdaje se na obrascu Certificate of origin (Nepreferencijalno uverenje), na osnovu uverenja o poreklu robe iz odredjene zemlje, izdatog od nadležnog organa ili organizacije u zemlji porekla robe.
UVERENjE O KRAJNjEM KORISNIKU – End User Certificate izdaje se za potrebe uvoza specifične robe za koju je u zemlji izvoza potrebna izvozna dozvola.
UVERENjE O VIŠOJ SILI – Force Majeure Certificat je dokument koji služi da se objektivnim razlozima, privremeno ili trajno, obesnaži obaveza proistekla iz ugovornog odnosa, ako je viša sila predvidjena tim ugovornim odnosom.
