serbian english      facebook LinkedIn
 

  •  

    EVROPSKA UNIJA »



  •  

    CEFTA »



  •  

    EFTA »



  •  

    CARINSKA UNIJA »



  •  

    TURSKA »



  •  

    SAD »



  •  

    AUSTRALIJA »



  •  

    STO »



  •  

    MREŽA PREFERENCIJALNE TRGOVINE »


 

EVROPSKA UNIJA

 

Počeci integracionih procesa u Evropi datiraju još iz vremena formiranja zemalja Beneluksa 1944. godine i prve Ekonimske zajednice za ugalj i čelik (Pariz), Ugovora o formiranju EEZ (Rim), do formiranja EU (Mastriht) i proširenja na EU 25. Sada se postavljaju nove vizije proširenja EU sa dilemom gde su granice Evrope. Od Ugovora u Rimu 1957. godine, pa preko prvih politickih konflikata i formiranja tada potpuno nove ekonomske grupacije EFTA, proširenja su usledila u godinama 1972, 1980, 1986, 1995, 2004, 2007 i 2013 (ulaskom Hrvatske 1. jula). Sadašnji kandidati su Turska, Makedonija, Crna Gora i Srbija. Potencijalni kandidati su ostale zemlje Balkana. Nakon toga slede pregovori sa zemljama Mediterana.

Ostvarujući jedinstveno tržište, ekonomsku i monetarnu uniju i primenom zajedničke politike, Evropa promoviše:

1) Harmonizovani, izbalansirani i održivi razvoj privrednih aktivnosti
2) Visok nivo zaposlenosti i socijalne zaštite
3) Jednakost muškaraca i žena
4) Održivi rast bez inflacije
5) Visok stepen konkurencije i konvergencije privrednih aktivnosti
6) Visok nivo zaštite i unapređenja kvaliteta zaštite životne sredine
7) Rast životnog standarda i kvaliteta života
8) Privredno i socijalno jedinstvo, kao i solidarnost medu zemljama članicama.


Zajednička politika ce se sprovoditi u sledećim oblastima:

 
1) Zajednička trgovinska politika 7) Transevropska mreža
2) Carinska saradnja 8) Industrija
3) Socijalna politika i obrazovanje 9) Ekonomska i socijalna kohezija
4) Kultura 10) Istraživački i tehnološki razvoj
5) Zdravstvo 11) Zaštita životne sredine
6) Zastita potrošača 12) Saradnja u sveukupnom razvoju
 
HOLANDIJA, SLOVAČKA I MALTA PREDSEDAVAJUĆI EU 18 MESECI
SSP STUPIO NA SNAGU 1. SEPTEMBRA 2013. GODINE
PREGOVORI O ČLANSTVU U EU
NOVI DOKUMENT USKLAĐIVANJA DOMAĆEG ZAKONODAVSTA SA PRAVOM EU
KAKO OBEZBEDITI POVLAŠĆEN IZVOZ U EU
PITANJA I ODGOVORI O EU ZA POLJOPRIVREDNIKE
TRGOVINSKA POLITIKA EU
EFEKTI ULASKA U EU
SPROVODJENJE KOPENHAŠKIH KRITERIJUMA U 2016. GODINI
EU PRODUŽILA AUTONOMNE TRGOVINSKE POVLASTICE

CEFTA SPORAZUM

Proces liberalizacije tržišta regiona Jugoistočne Evrope započeo je 2001. godine potpisivanjem Memoranduma o liberalizaciji i olakšicama u trgovini u Briselu, pod okriljem Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope i time je otvoren proces pregovora koji su vodili zaključivanju mreže od 32 sporazuma o međusobnoj liberalizaciji trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima koja je uspostavljena između zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope, odnosno Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Srbije i Crne Gore.

Ulaskom Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju 1. januara 2007. godine, Sporazum CEFTA 2006 je obuhvatio Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Srbiju i Crnu Goru, koji je potpisan 19. decembra 2006. godine. Sve zemlje su ga ratifikovale i primenjuje se i danas.

Sporazum omogućava širenje tržišta za sve proizvode, ali i trgovinu pod istim uslovima za sve proizvođače, proširuje i modernizuje domen slobodne trgovine, otvara veće tržište za trgovinu i investicije i stvara institucije nadležne da upravljaju u ovoj oblasti. Sporazumom je predviđena liberalizacija javnih nabavki i privlačenje investicija u zemlje potpisnice, a povećava se i šansa za izlazak na evropska tržišta po preferencijalnom, povlašćenom tretmanu.

Za razliku od bilateralnih sporazuma, na osnovu kojih se primenjivala samo bilateralna kumulacija porekla robe, CEFTA omogućava dijagonalnu kumulaciju, odnosno kumuliranje porekla robe više zemalja u regionu koja će imati status domaćeg porekla.

CEFTA 2006 sporazumom poboljšan je mehanizam za rešavanje sporova do kojih može doći u toku primene sporazuma što predstavlja novi kvalitet i faktor veće sigurnosti liberalizacije u regionu.

TRGOVINSKE OLAKŠICE U REGIONU CEFTA
PERSPEKTIVE EKONOMSKE SARADNJE U CEFTA REGIONU
Prijava necarinskih barijera može se izvršiti na sajtu
CEFTA TBT Platform

EFTA

Evropsko udruženje slobodne trgovine (EFTA) - osnovano je 1960. godine Stokholmskom konvencijom. Zemlje osnivači su bile Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švedska, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo, a naknadno su im se priključili Island i Finska. EFTA danas broji četiri članice: Republika Island, Kneževina Lihtenštajn, Kraljevina Norveška i Švajcarska Konfederacija. Ostale članice su napustile EFTA po pristupanju Evropskoj Uniji.

EFTA predstavlja tržište od potencijalnih 13 miliona potrošača. U poređenju sa ostalim zemljama OECD, EFTA zemlje imaju veoma nisku stopu nezaposlenosti, tradicionalno su otvorene za međunarodnu trgovinu, zauzimaju jedanaesto mesto u svetu u trgovini robama i peto mesto u pružanju komercijalnih usluga (posmatrajući EU kao jedno tržište), veliku kupovnu moć, održavaju konstantnu konkurentnost među dvadeset najkonkurentnijih privreda sveta.

Zemljama EFTA-e Evropska Unija je najveći trgovinski partner. Uvoz iz EU čini 75%, a izvoz u EU 70%. EFTA je treći najveći partner EU, pre Japana i Ruske Federacije, a na drugom mestu u trgovini uslugama, posle SAD, a pre Japana, Ruske Federacije i Kine.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZEMALJA EFTA
SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I DRŽAVA EFTA
LIBERALIZACIJA INDUSTRIJSKIH PROIZVODA PO SPORAZUMU EFTA
POLJOPRIVREDNE KONCESIJE

CARINSKA UNIJA RUSKE FEDERACIJE, BELORUSIJE I KAZAHSTANA

 

Ruska Federacija, Republika Belorusija i Republika Kazahstan formirali su Carinsku Uniju, koja funkcioniše u okviru Evroazijske ekonomske zajednice (EvrAzeS).

Carinska Unija predstavlja oblik ekonomske i privredne integracije, koji predviđa zamenu carinske teritorije zemalja članica, zajedničkom carinskom teritorijom, u okviru koje funkcioniše:

  • zajednička carinska tarifa,
  • zajednička spoljnotrgovinska politika prema trećim zemljama,
  • zajednička pravila carinskog regulisanja i
  • zajednički nadnacionalni organ, koji određuje zajedničku spoljnu trgovinu i donosi odluke u vezi sa procesom funkcionisanja Carinske Unije.

U skladu sa Odlukom Međudržavnog saveta Evroazijske ekonomske zajednice i Odlukom Komisije Carinske Unije, od 1. januara 2010. godine stupila je na snagu Jedinstvena carinska tarifa Carinske Unije Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana, kao i Protokol o jedinstvenom sistemu carinskih preferencijala unije. U julu 2010. na teritoriji zemalja-članica stupio je na snagu Carinski kodeks ove unije i faktički je stvoren zajednički carinski prostor.
Carinska Unija je u 2011. godini ostvarila povećanje trgovine između njene tri članice za 30% uprkos tekućoj ekonomskoj krizi na Zapadu. Takodje, u novembru 2011. objavljen je prelazak na novu etapu integracionog procesa, na Jedinstveni ekonomski prostor (CES).

Carinska Unija je deo mnogo ambicioznijeg projekta u Moskvi pod nazivom Evroazijska unija (EAU), kojim Ruska Federacija namerava da intenzivira ekonomsku integraciju na području bivšeg Sovjetskog saveza, sa mogućnošću proširenja i na zemlje ASEAN-a.

U trgovini između Srbije i zemalja članica Carinske Unije, uvedena je mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe, gde su kao strane učesnice u kumulaciji porekla robe predviđene Srbija, Ruska Federacija, Belorusija i Kazahstan.
 

Odluka komisije carinske unije


Od 17. juna 2012. godine stupila je na snagu Odluka o uvođenju obaveznog preliminarnog informisanja o robi koja se uvozi na područje Carinske Unije Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana.

Komisija Carinske unije donela je 09.12.2011.g. odluku br. 899 "O uvodjenju obaveznog preliminarnog informisanja o robi koja se autotransportom uvozi na carinski prostor Carinske unije". Odluka je stupila na snagu 17.06.2012.g. Ocekuje se da ce novi propisi omoguciti optimizaciju carinskih operacija, pre svega, na granicnim prelazima, kao i da ce se postupci pri carinskoj kontroli obavljati efikasnije.

RUSKA FEDERACIJA - Osnovni pokazateli
Karakteristike privrede Ruske Federacije
Sporazum o slobodnoj trgovini


BELORUSIJA - Osnovni pokazatelji
Slobodna trgovina sa Republikom Belorusijom - primena Protokola od 15. avgusta 2011. godine


KAZAHSTAN

TURSKA

 

Turska je zemlja koja spaja dva kontinenta, Evropu i Aziju. Ukupan broj stanovnika je oko 70 miliona, od kojih je više od 99% muslimanske veroispovesti. Glavni grad je Ankara. Najveći deo (oko 60%) društvenog bruto proizvoda Turske dolazi iz sektora usluga, sa turizmom kao vodećom granom u novije vreme, dok su ostali izvori industrija i poljoprivreda. Turska, čija površina je 779.452 kilometara kvadratnih, nalazi se među 10 najvećih ekonomija u svetu. Tržište je nezasićeno u skoro svim oblastima, počev od robe široke potrošnje do visokotehnoloških proizvoda.

Turska ekonomija je dinamična mešavina modernih i tradicionalnih industrija sa jakim privatnim sektorom koji neprekidno raste. Geografski položaj Turske nudi odličnu bazu za mnoge ekonomske aktivnosti i predstavlja moćno kulturno i političko žarište. Takvo atraktivno poslovno okruženje pruža mnoge prednosti i potencijalne mogućnosti za poslovanje u ovom delu sveta.

Geografski položaj Turske opredelio je njenu strategiju ka razvijanju političkih i ekonomskih odnosa sa zapadnom i istočnom Evropom, zemljama Mediteranskog, Crnomorskog i Kaspijskog regiona, kao i zemljama Bliskog i Srednjeg Istoka. U sklopu takve politike i pitanje liberalizacije trgovine Turske sa svetom išlo je u više pravaca, tako da Turska ima veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini, uz tendenciju proširenja mreže slobodne trgovine i na azijsko - pacifički region.

Evropska unija ima poseban značaj za Tursku. Još od 1995. godine Turska je u carinskoj uniji sa EU, a status kandidata stekla je 1999. godine.

U sistemu tako umrežene preferencijalne trgovine veoma je značajno što je i Srbija potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom. Sporazum je potpisan na Ekonomskom samitu u Istanbulu, 1. juna 2009. godine, a počeo je sa primenom 1. septembra 2010. godine.

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SRBIJE SA TURSKOM

PREFERENCIJALNI TRETMAN NAŠIH PROIZVODA NA TRŽIŠTU SAD

 

Od 29. jula 2015. godine pa do 31. decembra 2017. godine važiće preferencijalni tretman za oko 5.000 domaćih proizvoda na tržištu SAD.
Pošto je prethodni Generalni sistem preferencijala (GSP) istekao 31. jula 2013. godine, omogućeno je retroaktivno vraćanje carine našim izvoznicima, koja je plaćena tokom ovog perioda prekida do danas. Povraćaj novca će se vršiti 90 dana od dana obrade podataka.
Bescarinski izvoz u SAD primenjuje se na najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, sa izuzetkom većine tekstilnih proizvoda, odeće i obuće, satova, ručnog putnog pribora, radnih rukavica, kožne odeće, čelika i proizvoda od čelika, stakla i proizvoda od stakla i proizvoda elektronike.
Da bi stekli preferencijalni tretman na američkom tržištu, proizvodi moraju da zadovolje kriterijum porekla, što znači da moraju biti proizvedeni u Srbiji sa najmanje 35% vrednosti, kao i kriterijum direktne isporuke iz Srbije.

POVLAŠĆEN IZVOZ IZ REPUBLIKE SRBIJE U AUSTRALIJU

 

Od 1. marta 2012. godine, izvoz robe iz Republike Srbije u Australiju podleže nižim carinskim opterećenjima po osnovu dobijanja statusa zemlje u razvoju koji su australijske vlasti dodelile Republici Srbiji.

Više informacija o uslovima za izvoz i visini carinskih stopa po konkretnim tarifnim oznakama može se saznati na veb sajtu carine Australije: www.customs.gov.au.

Inače, Australija ima niske stope carina. Navedeni preferencijalni status obezbediće snižavanja do 10% u odnosu na primenjene carine Australije. Na primer, carina na uvoz šljivovice iz Srbije je niža za oko 2%, a izvoz slatkih biskvita je sada oslobođen carine koja inače iznosi 5%.

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA I NJENI GLAVNI PRINCIPI

 

Svetska trgovinska organizacija (STO) je telo koje se brine da se u zemljama-članicama smanjuje carinska zaštita i eliminišu necarinske barijere, uz inisistiranje na sveobuhvatnoj liberalizaciji trgovine.

Principi kojih treba da se pridržava zemlja-članica STO u razmeni robe i usluga:

  • Smanjenje stepena zaštite,
  • Ne-diskriminacija (nacionalni tretman, status najpovlašćenije nacije)
  • Transparentnost
  • Jačanje konkurencije
Smanjenje trgovinskih barijera Liberalizacija trgovine najpre podrazumeva smanjenje trgovinskih barijera. Ovaj proces se sastoji iz dva dela.
Prvi deo podrazumeva uklanjanje necarinskih barijera u trgovini (kvote, prelevmani, određivanje minimalnih uvoznih cena, diskreciono izdavanje dozvola, dobrovoljno ograničavanje izvoza, diskriminatorne necarinske mere u javnim nabavkama i slične mere na granici, osim carina).
Naredni korak kod liberalizacije je smanjenje carinskih stopa. Smanjuju se sve carinske stope, uključujući i carinske ekvivalente necarinskih barijera. Stepen smanjenja se određuje tokom pregovora između zemlje kandidata i zemalja-članica STO.

Ne-diskriminacija i nacionalni tretman Uvezeni proizvod treba da ima isti tretman kao bilo koji domaći proizvod.
Sporazumi STO zahtevaju od zemalja članica da se svim ostalim članicama STO obezbedi tretman najpovlašćenije nacije (eng. MFN, Most Favoured Nation). To znači da, ako neka zemlja snizi carinske stope bilo kojoj drugoj zemlji, moraće isto to da garantuje svim ostalim članicama STO.
Nacionalni tretman i odredbe MFN garantuju da će strana i domaća roba u svim zemljama članicama imati isti tretman.

Transparentost i predvidljive strategije Transparentne procedure i pravila znače da svi učesnici na tržištu znaju šta se od njih očekuje.
Dosledno sprovođenje zakona, naročito u oblasti prava intelektualne svojine, ključno je za pospešivanje konkuretnosti na domaćem tržištu. Ekonomska politika mora da se zasniva na podršci dugoročne strategije proizvođača.

Podsticanje konkurencije Pre nego što se dozvoli konkurencija uvoznih proizvoda, proizvođači moraju da sagledaju sopstvene mogućnosti.
Nezaobilazan i ključni zadatak države jeste da kreira tržišni ambijent, da ispravi manjkavosti tržišta (monopoli, itd) i da obezbedi vladavinu zakona, tj. da reformiše pravosudni sistem i kreira konkurentni privredni ambijent.

 

ZAVRŠNA FAZA U PROCESU PRISTUPANJA SRBIJE U STO
 

SRBIJA I LIBERALIZACIJA TRGOVINE U OKVIRU STO

PREFERENCIJALNA TRGOVINA

 

DIJAGONALNA KUMULACIJA POREKLA IZMEĐU EU, ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA I TURSKE
DIJAGONALNA KUMULACIJA POREKLA IZMEĐU CEFTA I EFTA
DIJAGONALNA KUMULACIJA POREKLA SA CARINSKOM UNIJOM
DIJAGONALNA KUMULACIJA POREKLA SA TURSKOM
IZJAVA DOBAVLJAČA O PREFERENCIJALNOM POREKLU ROBE
PAN-EVRO-MED PREFERENCIJALNA PRAVILA O POREKLU ROBE
REVIDIRANA PEM KONVENCIJA OD 2017. GODINE



DOKUMENTA O POREKLU ROBE

EUR.1
FORM A
FORM CT-2
OSTALA DOKUMENTA O POREKLU ROBE